Nepromjenjeno stanje u izbornim uslovima bi moglo biti poklon vlastima i provjerenim izvođačima političke i izborne korupcije.
Kao što sam jasno iskazao naš stav na prošloj sjednici Skupštine, DEMOS će podržati zajednički, u pluralističkom sastavu, pokušaj unapređenja izbornog zakonodavstva i uslova za makar elementarno slobodne i fer izbore.
Dakle, ostajemo uvjereni da je u interesu ukupne demokratske javnosti objedinjavanje opozicionih snaga na tom poslu.
Kada kažem objedinjavanje snaga mislim jednako na ozbiljan stručan i politički rad na sveobuhvatnoj reformi izbornog zakondavstva, kao isto tako odlučnost da se demokratskim metodama ne dozvoli simulacija cijelog posla od strane DPS i njenih partnera.
Ukoliko se takva simulacija dogodi opozicija ima demokratsku mogućnost i javnu odgovornost da napusti dalji rad, uz precizno obrazloženje domaćoj javnosti i međunarodnim adresama, Evropskoj uniji prije svega.
Objektivno, nalazimo se između novog pokušaja i starih obmana.
DEMOS ne želi da utiče na nijedan politiki subjekt kako će on odlučiti u nastaloj situaciji. Neka svako svojim potezima preuzme odgovrnost za javne stavove i načine kako ih saopštava u javnosti.
Ono što ne bismo željeli da se dogodi to je potencijalni utisak u javnosti o autogenocidnom karakteru opozicije koja na kraju nekim političkim kermezima i sl. ne bi ni učestvovala u ozbiljnom pokušaju reformi izborih uslova i zakonodavstva.
Bila bi to dosta živopisna bizarnost da u uslovima kada su, ako se ne varam, sve stranke iskazale spremnost za učestvovanje u radu skupštinskog Odbora, na kraju niko ne učestvuje, insistiranjem na svom pakovanju i modaliteta Sporazuma za sveobuhvatnu reformu. Pritom je jasno da svaki modalitet početnog Sporazuma podrazumjeva direktan dijalog i pokušaj dogovora sa DPS.
Pluralizam stavova u opoziciji ne mora biti mana, naprotiv, ako se sve odvija u elementarno kolegijalnim i korektnim odnosima u samoj opoziciji.
DEMOS će do kraja ostati privržen pokušaju ozbiljanog rada koji, ne zaboravimo, ima svoje pravne i političke dimenzije. Sporazum je samo okvir, prava iskušenja da se bude na visini zadatka počinju radom u Odboru. Naravno sve dok taj rad ima smisla.
Proizvodnja izdajnika, čiji je kada se sve sabere apsolutni šampion Milo Đukanović, zatim kakofonija ispaznog moralizma, vodi, ne samo blatnjavom terenu u političkom životu, već i statusu kvo. A to je najporaznije za građane koji hoće da vide kraj mučnoj agoniji društva koju prizvode sada već etabliran sistem korupcije i njeni izvođači iz struktura vlasti.
Najnovija afera čašćavanja novcem građana privilegovanih funkcionera, stanovima i povoljnim kreditima, afera koja dolazi poslije “Koverte” i pravnog skandala sudske vlasti koja nekim javnim tumačenjem Skupštinu stavlja van zakonsko-sudskog poretka – sve to zajedno i iznova izražava dubinu moralnog pada i truleži crnogoskog društva.
Ne zaboravimo da bi status kvo, to nepromjenjeno stanje, bio poklon nekontrolisanoj vladajućoj koaliciji, koja evroatlanski našminkana, nastavlja da prozvodi korupcionaške skandale, uz neodgovorno i besomučno zaduživanje zemlje koje opet ide na teret građana.
Dakle, nastavila bi se društvena realnost u zemlji suprotna demokratskim, pravnim normama i traženim evropskim standardima.
Miodrag Lekić, predsjednik DEMOS-a
