Još nijesam odlučio hoću li se kandidovati

LIDER DEMOSA MIODRAG LEKIĆ U INTERVJUU ZA „DAN” O NASTUPU OPOZICIJE NA PREDSJEDNIČKIM IZBORIMA

Boj­kot par­la­men­ta je dvo­stru­ko od­go­vo­ran po­li­tič­ki čin opo­zi­ci­je jer je, na pr­vom mje­stu, to ozbi­ljan od­go­vor na ne­re­gu­lar­ne iz­bo­re odr­ža­ne u uslo­vi­ma ob­ja­vlje­nog dr­žav­nog uda­ra. Dru­go, is­pu­nja­va­nje uslo­va za pre­kid boj­ko­ta je, u su­šti­ni, ozbilj­na ini­ci­ja­ti­va ko­jom bi ze­mlja iz­i­šla iz du­bo­ke kri­ze i sta­nja ne­re­gu­lar­no­sti po­li­tič­kog si­ste­ma, re­kao je pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. On je u in­ter­vjuu za „Dan” po­ru­čio da De­mos na­sta­vlja boj­kot par­la­men­ta jer ne­ma su­štin­skih raz­lo­ga za nje­gov pre­kid.
●Jeste li za­pa­zi­li ne­ke po­ma­ke u is­pu­nja­va­nju ra­ni­je po­sta­vlje­nih uslo­va da De­mos pre­ki­ne boj­kot par­la­men­ta?
– De­mos na­sta­vlja boj­kot par­la­men­ta jer ne­ma su­štin­skih raz­lo­ga za pre­kid boj­ko­ta. Isti­na, po­sto­je po­te­zi ko­ji su na­ško­di­li po­li­ti­ci opo­zi­ci­o­nog boj­ko­ta, kao što je po­vra­tak ili po­vre­me­ni po­vra­tak di­je­la opo­zi­ci­je u par­la­ment, što je ina­če pra­vo i od­go­vor­nost sva­ke par­ti­je da od­lu­ču­je kao sma­tra da tre­ba. Ipak, sve za­jed­no, ni­su ne­gi­ra­ni raz­lo­zi za na­sta­vak boj­kot par­la­men­ta.
Pod­sje­ćam da je boj­kot dvo­stru­ko od­go­vo­ran po­li­tič­ki čin opo­zi­ci­je. Pr­vo, to je ozbi­ljan odo­vor na ne­re­gu­lar­ne iz­bo­re odr­ža­ne u uslo­vi­ma ob­ja­vlje­nog dr­žav­nog uda­ra. Dru­go, is­pu­nja­va­nje za­htje­va za pre­kid boj­ko­ta je­ste u su­šti­ni ozbilj­na ini­ci­ja­ti­va ko­jom bi ze­mlja iz­i­šla iz du­bo­ke kri­ze i sta­nja ne­re­gu­lar­no­sti po­li­tič­kog si­ste­ma.
●Zna­či li to da je od­lu­ka is­klju­či­vo u ru­ka­ma vla­sti?
– Da, vlast je pred iz­bo­rom da li da pri­hva­ti do­go­vor o ra­ci­o­nal­nom i de­mo­krat­skom iz­la­sku iz kri­ze, ili da pre­ko pro­pa­gand­nih punk­to­va ušmin­ka­va kri­zu, da ze­mlja sve vi­še to­ne u eko­nom­sko-du­žnič­ku pro­va­li­ju, da se sve na­sta­vi sli­kom ne­re­gu­lar­nog i sa­da već tra­gi­ko­mič­nog kr­njeg pa­ra­la­men­ta, a sve to sa no­vim skan­da­lo­znim afe­ra­ma di­je­la vr­ha vla­sti, po­ro­di­ce Đu­ka­no­vić u pr­vom pla­nu.
Ako to ne­ko spo­lja že­li da po­dr­ži iz od­re­đe­nih raz­lo­ga i in­te­re­sa, on­da ta­kvi gu­be kre­di­bi­li­tet u cr­no­gor­skoj jav­no­sti, ako im je uošte sta­lo do te jav­no­sti. Ali, to će­mo uči­ni­ti jav­nim, De­mos će to­me da­ti do­pri­nos, kao stran­ka ozbilj­nih i umje­re­nih sta­vo­va, bez fo­bič­no ne­pri­ja­telj­skih sta­nja pre­ma bi­lo ko­joj stra­ni i bez kli­jen­te­li­stič­kih oba­ve­za pre­ma bi­lo ko­me na me­đu­na­rod­nom ni­vou.
●Zna­či li to da opo­zi­ci­ja ni­je bez od­go­vor­no­sti u či­ta­voj si­tu­a­ci­ji? 
– Ne zna­či. Opo­zi­ci­ja je­ste od­go­vor­na da se osmi­šlje­nim jav­nim dje­lo­va­njem, ka­ko par­ti­ja po­je­di­nač­no, ta­ko i opo­zi­ci­je, u mje­ri u ko­joj ona mo­že da na­đe za­jed­nič­ki ime­ni­telj, ozbilj­no na­met­ne kao al­ter­na­ti­va po­sto­je­ćoj do­brim di­je­lom ne­kon­tro­li­sa­noj vla­sti, ko­ja bi kva­li­ta­tiv­no do­pri­ni­je­la iz­gra­đi­va­nju cr­no­gr­skog dru­štva na pre­mi­sa­ma prav­ne, de­kri­mi­na­li­zo­va­ne, eko­nom­ski re­form­ske, evrop­ske dr­ža­ve, sve to u uslo­vi­ma sta­bil­no­sti ze­mlje. U Cr­noj Go­ri de­mo­kra­ti­ja ni­je uhva­ti­la ko­ri­je­ne. Svi de­mo­krat­ski či­ni­o­ci dru­štva, opo­zi­ci­ja u pr­vom re­du, tre­ba kva­li­te­tom svog jav­nog dje­lo­va­nja da pro­mi­je­ne sta­nje na­bo­lje.
●Vje­ru­je­te li da je bli­ža sa­rad­nja u opo­zi­ci­ji mo­gu­ća, ima­ju­ći u vi­du broj­ne me­đu­sob­ne op­tu­žbe i te­ške ri­je­či u opo­zi­ci­o­nom blo­ku?
– Na­dam se da mo­že. Ako ne mo­že ci­je­la opo­zi­ci­ja, a že­lio bih da mo­že ci­je­la, on­da ne­ka sa­ra­đu­ju oni ko­ji to mo­gu. Da sa­ra­đu­ju i uz me­đu­sob­ne raz­li­ke, ali uz bi­tan uslov ne­na­pa­da­nja. Po­go­to­vo bez na­pa­da­nja ne­kon­tro­li­sa­nim ri­je­či­ma, sve do be­smi­sle­nih kle­ve­ta.
Dr­že­ći do po­li­tič­ke kul­tu­re i zna­ča­ja opo­zi­ci­o­nog je­din­stva, De­mos ni­ka­da ni­je na­pao ni­jed­nu opo­zi­ci­o­nu stran­ku. S dru­ge stra­ne, pri­ma­mo k zna­nju iz­re­če­ne ne­ko­rekt­no­sti i pod­me­ta­nja pre­ma na­ma, što će i da­lje bi­ti mje­ra za ste­pen sa­rad­nje ili dis­tan­ce pre­ma po­li­tič­kim su­bjek­ti­ma u opo­zi­ci­ji. 
Iskre­no mi je žao što se iz opo­zi­ci­o­ne jav­no­sti po­ne­ka­d, svje­sno ili ne­svje­sno, imi­ti­ra for­ma i su­šti­na jav­nog dis­kur­sa vla­da­ju­će stran­ke to­kom nje­nih vi­še­de­ce­nij­skih na­ci­o­nal­nih, dr­žav­nih i ide­o­lo­ških mi­je­na. 
●Na šta kon­kret­no mi­sli­te?
– Vla­da­ju­ća stran­ka već ne­ko­li­ko de­ce­ni­ja na­me­će jak pro­pa­gand­no-ma­ni­pu­la­tor­ski ton po­li­ti­ci, va­ri­ra­ju­ći raz­ne ob­li­ke i iz­vo­đa­če, od de­žur­nih par­tij­skih pro­pa­gan­di­sta, pa do iz­najm­lje­nih, pla­će­nih agi­ta­to­ra. Uoči iz­bo­ra, oni naj­buč­ni­ji i naj­pla­će­ni­ji blju­ju ne­vje­ro­vat­ne la­ži i ga­do­sti. Čak se pre­ten­du­je da je ova­kvo po­i­ma­nje po­li­ti­ke ne­što nor­mal­no, da je to za­pra­vo ma­ni­fe­sta­ci­ja po­li­tič­kog uma.
Ho­ću da ka­žem da mi je žao da se iz opo­zi­ci­o­ne jav­no­sti, po­li­tič­ke i ukup­ne, na jav­noj sce­ni mo­gu ču­ti ili pro­či­ta­ti jav­ni na­stu­pi u ko­ji­ma se neo­d­go­vor­nost za jav­nu ri­ječ, za­pra­vo sklo­nost ne­i­sti­na­ma, tre­ti­ra kao in­di­vi­du­al­na vr­li­na i po­želj­ni jav­ni mo­del funk­ci­o­ni­sa­nja dru­štva i po­li­ti­ke. Ov­dje, da­kle, po­sto­je ob­ja­šnje­nja i isto­ri­jat za­što po­li­ti­ka ni­je shva­će­na kao ar­gu­men­to­va­ni di­ja­log, ne­go kao pod­va­la dru­gi­ma.
●Da li bi­ste pri­hva­ti­li da bu­de­te kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re na iz­bo­ri­ma idu­će go­di­ne?
– Na­sto­jim da dje­lu­jem pro­mi­šlje­nim, jav­no od­go­vor­nim od­lu­ka­ma, u ši­rem in­te­re­su gra­đa­na. Za­to u ovom tre­nut­ku že­lim da do­pri­ne­sem da de­mo­krat­ska jav­nost, ko­ja te­ži su­štin­skoj po­li­tič­koj i kul­tur­noj pro­mje­ni ove ze­mlje, pro­na­đe za­jed­nič­kog kan­di­da­ta. Ta­kav kan­di­dat bi, umje­sto do­sa­da­šnjeg de­per­so­na­li­zo­va­nog po­slu­šni­ka, ne sa­mo vra­tio do­sto­jan­stvo funk­ci­je pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, već bi ak­tiv­no, auto­nom­no, vred­no­sno-po­li­tič­ki dje­lo­vao pre­ma jav­no­sti i u si­ste­mu po­d­je­le vla­sti. 
Za­vi­sno od re­zul­ta­ta ove fa­ze, a za­tim i od sta­vo­va u na­šoj stran­ci, do­ni­je­ću od­lu­ku o mom even­tu­al­nom uče­šću na tim iz­bo­ri­ma.
●Po Va­šem su­du, po­sto­je li su­ko­bi i kri­za u DPS-a, ima­ju­ći u vi­du in­for­ma­ci­je o oštrim su­ko­bi­ma u po­je­di­nim op­štin­skim od­bo­ri­ma te stran­ke i o mi­mo­i­la­že­nju iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i Mar­ko­vi­ća?
– Ra­di se o mo­no­lit­noj par­ti­ji, či­ji dje­lo­vi funk­ci­o­ni­šu i na ba­zi pra­vi­la kri­mi­nal­nih gru­pa. Re­ci­mo, biv­ši ide­o­log i pot­pred­sjed­nik te stran­ke je je­dan od sud­ski po­tvr­đe­nih še­fo­va kri­mi­nal­nih gru­pa. Isti­na, on je sa­da osu­đe­nik u bjek­stvu, so­fi­sti­ci­ra­nog ka­rak­te­ra, po sve­mu su­de­ći uz po­moć slič­nih i uti­caj­nih dru­go­va iz stran­ke. Da­kle, u toj stran­ci se mno­go to­ga de­ša­va iza ku­li­sa, i to na ba­zi mje­re­nja od­no­sa sna­ga. Tač­no je da se mo­gu na­ći raz­li­ke u iz­ja­va­ma o ne­kim bit­nim pi­ta­nji­ma iz­me­đu Đu­ka­no­vi­ća i Mar­ko­vi­ća.
Uoč­lji­vo je da je Đu­ka­no­vić opet u tran­su i no­vom ci­klu­su pro­iz­vod­nje dr­žav­nih ne­pri­ja­te­lja, dok Mar­ko­vi­ća us­pi­je da ka­že po­ne­što i o onoj pra­voj pro­iz­vod­nji, od ko­je gra­đa­ni ži­ve, ili tre­ba da ži­ve. Me­đu­tim, ne bih se ba­vio zna­če­nji­ma tih po­vre­me­nih raz­li­ka. Go­vo­ri­mo o sre­di­ni ko­ja je sva u la­vi­rin­ti­ma taj­ni, mo­ći i stra­ha. Po­na­vljam, po­li­ti­ka je jav­na od­go­vor­nost, za­u­zi­ma­nje jav­nih sta­vo­va; ako kre­ne ne­što no­vo i ozbilj­ni­je, mo­ći ću da ko­men­ta­ri­šem. U sva­kom slu­ča­ju, ja­sno je da je u po­li­tič­koj Cr­noj Go­ri po­sled­nji čas da se pro­vje­tri taj usta­ja­li i bu­đa­vi va­zduh ko­ji do­la­zi iz mrač­nih za­vje­tri­na u ko­ji­ma za­jed­no funk­ci­o­ni­šu dio ne­kon­tro­li­sa­nog po­li­tič­kog vr­ha i eks­po­nen­ti or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.

Be­smi­sle­no je pod­va­lji­va­ti Ru­si­ji 

●Šef cr­no­gor­ske di­plo­ma­ti­je je re­kao da po­sto­ji osnov za bo­lje od­no­se sa Ru­si­jom, ali će to za­vi­si­ti od to­ga da li će se ta dr­ža­va mi­je­ša­ti i u pred­sto­je­će iz­bo­re u Cr­noj Go­ri. Ka­ko Vi tu­ma­či­te tu iz­ja­vu?
– Ta iz­ja­va, naj­bla­že re­če­no ne­di­plo­mat­ska, za­bri­nja­va­ju­ća je iz naj­ma­nje dva raz­lo­ga. Ona do­la­zi po­sli­je one skan­da­lo­zne, pro­vin­ci­jal­no iza­zi­vač­ke ko­ju je iz­re­kao Đu­ka­no­vić dr­že­ći lek­ci­je EU. Sa­da ide ova sa ele­men­ti­ma tra­gi­ko­mič­nog, da­kle s obra­zlo­že­njem i po­ru­kom da će Cr­na Go­ra mo­žda po­pra­vi­ti od­no­se sa Mo­sko­vom ako se Ru­si­ja ovo­g pu­ta bu­de li­je­po po­na­ša­la  to­kom iz­bo­ra u Moj­ko­vi­cu, Pet­nji­ci, Ce­ti­nju i Tu­zi­ma. Da­kle, mo­ni­to­ring iz Pod­go­ri­ce za Ru­si­ju je po­čeo, i to je ja­vlje­no svi­je­tu.
Vra­ća­ju­ći se ozbilj­ni­jem di­je­lu te­me, uka­zu­jem na sle­de­će: ako i po­sto­ji ne­ki spo­ran mo­me­nat sa ru­skim uti­ca­jem sa od­re­đe­nog ni­voa na ovu sre­di­nu, što sve tre­ba do­ka­za­ti či­nje­ni­ca­ma, vi­še je ne­go ne­di­plo­mat­ski, za­pra­vo be­smi­sle­no, kon­ti­nu­i­ra­no na­pa­da­ti Ru­si­ju kao ze­mlju i dr­ža­vu i pod­va­lji­va­ti joj. To je i kon­tra­pro­duk­tiv­no jer ima – i još će vi­še ima­ti – svo­je po­sle­di­ce za Cr­nu Go­ru i nje­ne gra­đa­ne. 
Na­i­me, ako cr­no­gor­ski zva­nič­ni­ci mi­sle da će se na­pa­di­ma na Ru­si­ju – ne is­klju­ču­jem da isti cilj ima­ju i na­pa­di na EU – do­pa­sti od­re­đe­nim kru­go­vi­ma u SAD, ko­ji, uz­gred, sve či­ne da dis­kre­di­tu­ju pred­sjed­ni­ka Tram­pa, on­da ta neo­zbilj­na, koc­kar­ska po­li­ti­ka no­si ve­li­ke ri­zi­ke. Ru­si­ja i SAD će u lo­gi­ci ve­li­kih si­la re­se­to­va­ti, nor­ma­li­zo­va­ti svo­je od­no­se, a na­ma će osta­ti hi­po­te­ka ne­po­treb­nog agre­siv­nog pro­pa­gan­di­stič­kog svr­sta­va­nja, sa ne­u­god­nim po­sle­di­ca­ma. Sve ukup­no, ove neo­d­mje­re­ne iz­ja­ve su neo­zbilj­ne i sa po­sle­di­ca­ma po ze­mlju, a sa­svim si­gur­no su­prot­ne ve­ćin­skom ras­po­lo­že­nju cr­no­gor­skih gra­đa­na.