Treba li nam povećanje PDV-a?

Opredjeljenje vladajuće elite je da, i ovog puta, teret krize podjednako podnesu i siromašni i bogati. Ovakav model oporezivanja karakterističan je za ekonomsku politiku svih crnogorskih vlada predvođenih DPS-om tokom poslednje decenije

N
a­ja­va Vla­de da će po­čet­kom 2018. po­ve­ća­ti osnov­nu sto­pu PDV-a sa 19 od­sto na 21 od­sto, iz­vje­sno je, po­gor­ša­će iona­ko lo­še so­ci­o­e­ko­nom­ske pri­li­ke u ze­mlji, a naj­te­že po­sle­di­ce tr­pje­će naj­si­ro­ma­šni­ji sloj sta­nov­ni­štva. Da­kle, opre­dje­lje­nje vla­da­ju­će eli­te je da, i ovog pu­ta, te­ret kri­ze pod­jed­na­ko pod­ne­su i si­ro­ma­šni i bo­ga­ti. Ova­kav mo­del opo­re­zi­va­nja ka­rak­te­ri­sti­čan je za eko­nom­sku po­li­ti­ku svih cr­no­gor­skih vla­da pred­vo­đe­nih DPS-om to­kom po­sled­nje de­ce­ni­je. 
Da­ka­ko, sva­ki put kad nas bla­go­i­zvo­le ob­ra­do­va­ti po­ve­ća­njem po­re­za, vla­di­ni zva­nič­ni­ci ima­ju ten­den­ci­ju da to prav­da­ju pre­po­ru­ka­ma bre­ton­vud­skih in­sti­tu­ci­ja (MMF i Svjet­ska ban­ka) i po­tre­bom fi­skal­ne kon­so­li­da­ci­je. Isto­vre­me­no, „za­bo­ra­ve“ da nas in­for­mi­šu ka­ko MMF i Svjet­ska ban­ka ima­ju iden­tič­no rje­še­nje za sva­ki eko­nom­ski pro­blem, u bi­lo ko­joj ze­mlji, ne vo­de­ći ra­ču­na o dru­štve­no-eko­nom­skom kon­tek­stu i spe­ci­fič­no­sti­ma eko­nom­skog si­ste­ma sva­ke po­je­di­nač­ne dr­ža­ve. To rje­še­nje se, u naj­kra­ćem, sa­sto­ji od po­ve­ća­nja po­re­za i sma­nje­nja jav­nih iz­da­ta­ka. Na taj na­čin fak­tič­ki ula­zi­mo u zo­nu za­ča­ra­nog kru­ga, jer se sma­nje­njem za­ra­da i po­ve­ća­njem po­re­za sma­nju­je ukup­na po­tro­šnja, či­me se ko­či eko­nom­ski rast ze­mlje. 
Pri­tom, ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti pa­ra­doks da se PDV ka­ni po­ve­ća­ti u ze­mlji gdje vri­jed­nost ne­na­pla­će­nog po­re­za iz­no­si pri­bli­žno 700 mi­li­o­na eura (da ne go­vo­ri­mo o ko­mič­noj ne­mo­guć­no­sti dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja da u du­žem pe­ri­o­du uop­šte do­sta­ve jav­no­sti re­le­vant­nu in­for­ma­ci­ju u po­gle­du vi­si­ne tog iz­no­sa), dok su re­al­ni po­zi­tiv­ni efek­ti od po­ve­ća­nja po­re­za po ovom osno­vu kraj­nje upit­ni, uko­li­ko uop­šte po­sto­je, ka­ko će­mo vi­dje­ti iz pri­mje­ra ko­ji sli­je­di. 
Da se eko­nom­ski rast i pri­vred­ni opo­ra­vak za­pra­vo po­sti­žu pot­pu­no su­prot­nim mje­ra­ma od na­ve­de­nih, naj­sli­ko­vi­ti­je go­vo­ri pri­mjer Ru­mu­ni­je. Ze­mlja je go­di­na­ma bi­lje­ži­la ni­ske sto­pe ra­sta, da bi kra­jem 2015. ru­mun­ska vla­da od­lu­či­la da pre­i­spi­ta svo­ju po­re­sku po­li­ti­ku i pri­mi­je­ni dru­ga­či­ji mo­del opo­re­zi­va­nja, ko­ji je za­sno­van na tzv. La­fe­ro­voj kri­vi (Ar­tur La­fer, pro­fe­sor Uni­ver­zi­te­ta u Či­ka­gu). U naj­kra­ćem, ra­di se o pri­ka­zu efe­ka­ta po­ve­ća­nja po­re­skih sto­pa, ko­ji do­ka­zu­je da rast po­re­za za­pra­vo pro­iz­vo­di ma­nje pri­ho­da ne­go pri­je po­ve­ća­nja po­re­za. Iako zvu­či kon­tra­dik­tor­no, du­blja ana­li­za po­ka­zu­je oprav­da­nost ova­kvog re­zo­na, jer na­me­ta­njem vi­so­kih po­re­skih sto­pa ob­ve­zni­ci bi­va­ju de­mo­ti­vi­sa­ni za po­što­va­nje po­re­ske di­sci­pli­ne, što re­zul­ti­ra ra­stom si­ve eko­no­mi­je. Da­lje, ma­la i sred­nja pred­u­ze­ća te­že pod­no­se ve­će na­me­te i is­pa­da­ju iz kon­ku­ren­ci­je. Pro­tok ka­pi­ta­la se sma­nju­je što, u ko­nač­nom, one­mo­gu­ća­va rast pri­ho­da po osno­vu po­re­za. Ru­mu­ni su, oči­gled­no, uvi­dje­li opi­sa­nu pra­vil­nost, pa su se od­lu­či­li na sma­nje­nje PDV-a sa 24 od­sto na 20 od­sto. Osim to­ga, sma­nji­li su i po­re­ze na do­ho­dak i do­bit. Pro­mje­ne su go­to­vo auto­mat­ski pro­iz­ve­le že­lje­ni efe­kat, pa je ru­mun­ska eko­no­mi­ja već u pr­vom tro­mje­seč­ju od uvo­đe­nja ovih nor­mi za­bi­lje­ži­la rast od 4,3 od­sto u od­no­su na pret­hod­nu go­di­nu, što je nad­ma­ši­lo sve pro­cje­ne eko­nom­skih ana­li­ti­ča­ra. Mo­žda i va­žni­je od to­ga, do­šlo je do ve­li­kog pa­da sto­pe ne­za­po­sle­no­sti, ko­ja je sma­nje­na na sve­ga 6,6 od­sto. 
Ri­je­še­nost vla­da­ju­će eli­te u na­šoj ze­mlji da is­tra­je na kon­cep­tu li­ne­ar­nog opo­re­zi­va­nja za­slu­žu­je po­se­ban osvrt, te ću se ovom pri­li­kom do­ta­ći sa­mo ne­ko­li­ko ključ­nih mo­me­na­ta ve­za­nih uz ova­kvo opre­dje­lje­nje. Na­i­me, go­di­na­ma svje­do­či­mo tren­du uvo­đe­nja raz­li­či­tih ob­li­ka po­re­za i na­me­ta, ko­ji su uvi­jek bi­li rav­no­mjer­no di­stri­bu­i­ra­ni pre­ma svim dru­štve­nim kla­sa­ma, bez ob­zi­ra na vi­si­nu do­hot­ka. Ova­kva po­li­ti­ka do­ži­vje­la je vje­ro­vat­no vr­hu­nac uvo­đe­njem ču­ve­nog po­re­za „euro po euro“, ko­ji je u me­đu­vre­me­nu uki­nut, ali se kon­cept rav­no­mjer­nog opo­re­zi­va­nja za­dr­žao kao ključ­no na­če­lo eko­nom­ske po­li­ti­ke eli­te na vla­sti. Či­ni se iz­li­šnim na­po­me­na da ova­kav pri­stup vo­di da­ljem osi­ro­ma­ši­va­nju (iona­ko si­ro­ma­šne) po­pu­la­ci­je, ko­ja, tre­ba li is­ta­ći, či­ni ubje­dlji­vu ve­ći­nu sta­nov­ni­štva. Umje­sto ova­kvog de­hu­ma­ni­zo­va­nog, pa i an­ti­cr­no­gor­skog (jer je so­li­dar­nost me­đu ključ­nim vri­jed­no­sti­ma cr­no­gor­ske tra­di­ci­je, men­ta­li­te­ta i iden­ti­te­ta) mo­de­la opo­re­zi­va­nja, na­šim bi okol­no­sti­ma bio mno­go pri­mje­re­ni­ji mo­del pro­gre­siv­nog opo­re­zi­va­nja, ko­ji se te­me­lji na prin­ci­pu da oni s ve­ćim pri­ho­di­ma pla­ća­ju ve­će po­re­ze. Ta­kav je mo­del opo­re­zi­va­nja u osno­vi eko­nom­skih si­ste­ma skan­di­nav­skih ze­ma­lja, ko­je već de­ce­ni­ja­ma za­u­zi­ma­ju vo­de­ća mje­sta u svi­je­tu ka­da je ri­ječ o kva­li­te­tu ži­vo­ta i ži­vot­nom stan­dar­du nji­ho­vih gra­đa­na. Ti­me su se ove ze­mlje pri­bli­ži­le ide­a­lu pra­ved­nog dru­štva, na ko­ji bi cr­no­gor­ske vla­sto­dr­šce, po­red mo­ral­nih, tre­ba­lo da oba­ve­zu­ju i prav­ni uzu­si. Na­i­me, Usta­vom je ne­dvo­smi­sle­no de­fi­ni­sa­no da je Cr­na Go­ra, iz­me­đu osta­log, i dr­ža­va so­ci­jal­ne prav­de. Iz­o­sta­nak ma­kar i na­čel­ne sprem­no­sti da se po­seb­no opo­re­zu­ju bo­gat­stvo i luk­suz ni­je neo­če­ki­van, ima­ju­ći u vi­du da bi vla­da­ju­ća ka­sta ti­me, u pr­vom re­du, opo­re­zo­va­la sa­mu se­be.
U ko­nač­nom, do­la­zi­mo do pi­ta­nja ka­kav se za­pra­vo si­stem vri­jed­no­sti že­li pro­mo­vi­sa­ti na­me­ta­njem ova­kve eko­nom­ske po­li­ti­ke. Šta će­mo osta­vi­ti kao mo­ral­nu po­u­ku bu­du­ćim ge­ne­ra­ci­ja­ma? Za­klju­čak da se opi­sa­nim po­na­ša­njem za­pra­vo pro­mo­vi­še us­po­sta­va po­ret­ka za­sno­va­nog na dar­vi­ni­stič­kom po­gle­du na svi­jet, po ko­me ve­ća ri­ba je­de ma­nju, te da oni ko­ji ni­je­su spo­sob­ni ili ne že­le ,,da se sna­đu” (u pre­vo­du: da kra­du, pri­sva­ja­ju dru­štve­na do­bra, oba­ma­nju­ju, ma­ni­pu­li­šu i slič­no) i ne za­slu­žu­ju da po­sto­je, či­ni se sa­svim oprav­da­nim. Zbog ova­kve si­tu­a­ci­je pre­o­sta­je nam da se na­da­mo da će ne­ke no­ve eli­te na­stu­pa­ti od­go­vor­ni­je i kre­i­ra­ti ra­ci­o­nal­nu eko­nom­sku po­li­ti­ku mo­ti­vi­sa­nu op­štim do­brom, umje­sto per­ma­nent­ne de­ma­go­gi­je i ne­zna­nja!

Izvor: Dan