fbpx

Povodom krize vlade, potencijalno i parlamenta nastalim slučajem ostavke Leposavića

Povodom krize vlade, potencijalno i parlamenta nastalim slučajem ostavke Leposavića

Mnogi aspekti iz nastalog političkog događanja su apsolutna novina kod nas. Naime do 30. avgusta 2020. sistem vlasti je funkcionisao ne na bazi podjele vlasti, autonomnosti institucija i integriteta javnih ličnosti, već dominantno instrukcija šefa sa vrha piramide.
U tom periodu je neki ministar koji bi kršio pravne i moralne norme i bio predmet osude javnosti prolazio bez ostavke, dok bi oni sa nešto većim korupcionaškim skandalima zatim ulazili u uži kabinet, u neki oblik sigurne kuće, kod Đukanovića.
Sadašnja situacija nastala pokretanjem od strane predsjednika Vlade, ostavka ministra Leposavića, koliko god donosila ne male zaplete sa čak potencijalno krupnim političkim posledicama, se odvija prema demokratskim pravilima i procedurama.
Demokratija izoštrava pitanje odgovornosti. Greške imaju svoje javne epiloge. To će se po svemu sudeći dogoditi i u ovoj situaciji krize vlade koja se seli prema parlamentu.
Ono što je anomalija u nastalom zapletu jeste da je predsjednik vlade pokrenuo to pitanje, uz dosta zapaljiva javna obrazloženja, ne konsultujući parlamentarnu većinu.
Time je objektivno otvorio mogućnost da politički subjekti u parlamentu mogu da ne budu, ne samo saglasni sa takvom odlukom, već i da ne glasaju premijerov predlog u parlamentu. Sa svim daljim posledicama.

Ovdje dolazimo do početne anomalije konstituisanja nove vlasti. Sada, zapravo, živimo posledice takvog početka.
Naime, pretenzije da vlada i parlamentarna većina ne moraju da se konsultuju i sarađuju su izražavale nečije ozbiljne praznine o pojmovima funkcionisanja političkog sistema ili možda nedovoljno odmjerene personalne ambicije.
Dakle, izostalo je stvaranje funkcionalnog sistema.
Sada imamo legitimno pravo premijera Krivokapića da donese odluku o ostavci jednog ministra, uzgred nespornih pravnih referenci, a sa kojim dolazi u vladu iz istog duhovnog ambijenta.
Ali ostaje pravo ministra Leposavića da ne prihvati ostavku, kao i pravo partija i poslanika da glasaju prema svojim političkim pogledima.
Razumije se moguća ostvka ministra riješava veliki problem koji je nastao za ukupnu novu vlast.
Kakav god bio ishod neophodne su mnoge pouke iz nastalog slučaja.